Do kraja januara Socijalno-ekonomski savet i Vlada odlučiće o povećanju minimalne cene rada, ali i to najviše za procenat porasta troškova života.

To u izjavi za "Blic" kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, i ističe da nema osnova za odmrzavanje Opšteg kolektivnog ugovora (OKU), iako bi na Socijalno-ekonomskom savetu ta mogućnost trebalo da bude razmatrana. Da li će i kad biti ta sednica zavisi od ministra Rasima Ljajića koji je sada predsedavajući Saveta.
- Ništa se nije promenilo u odnosu na 2009. godinu i nema osnova za primenu OKU. Prošle godine smo krenuli u izradu prvih granskih ugovora, i to za građevinarstvo, metalski i hemijski kompleks, ali to nije završeno. Osnovni problem je u tome što granski ugovori moraju da daju više nego OKU, a mi nemamo pare ni da isfinansiramo ono što propisuje OKU. Zahtevi sindikata su nemogući: da ostane isti broj zaposlenih, da se isplaćuju regres i topli obrok, a pri tom nema dovoljno posla - dodaje Atanacković.
Među prvima koji su zatražili povećanje primanja su sindikat EPS-a i sindikati "Telekoma".

     Projekat će, na osnovu zahteva i potreba sindikata u zemljama Jugoistočne Evrope da se aktivnije uključe u definisanje i implementaciju politike socijalne sigurnosti u svojim zemljama, biti realizovan uz pomoć i saradnju sa ITUC / PERC i LO Norveške.

     Projekat će trajati dve godine, a na nacionalnom nivou će ga provoditi nacionalna radna grupa konstituisana od predstavnika reprezentativnih sindikalnih centrala, a koordinaciju rada svih nacionalnih grupa vodiće regionalna radna grupa sastavljena od po dva eksperta iz svake zemlje učesnice u Projektu, pomognuta i eksternim, nezavisnim ekspertima iz PERC-a, LO Norveške, Nemačke i Evropske unije.

Program UN za razvoj objavio je godišnju listu zemalja čiji redosled ukazuje koje su zemlje najbolje za život, a koje najgore, pre svega, prema životnom standardu u tim zemljama, obrazovanju i dužini života njihovog stanovništva.

Siromašni u Srbiji, pa čak ni ostali korisnici socijalnih davanja, ovih dana bar ne moraju da strahuju od preporuka i zahteva međunarodnih finansijera za smanjenje javne potrošnje.

Bolećivija prema siromašnima Svetska banka državi čak preporučuje da prema najugroženijima bude još socijalno odgovornija: da poveća izdatke za neke vrste socijalne pomoći poput materijalnog obezbeđenja porodice i dečjih dodataka, da obuhvati veći broj ljudi kojima je finansijska podrška države najpotrebnija, uz zamrzavanje drugih socijalnih programa, na sadašnjem nivou.

Zahtev srpske vlade za povećanje mase za isplatu socijalnih davanja u narednoj godini, stavljen je tokom razgovora o budžetskom okviru za 2010. i pred tvrdokorniji MMF.

Jer, kako je pokazala najnovija uporedna analiza Svetske banke, urađena za potrebe studije „Kako sa manje uraditi više”, Srbija, ukupno gledano, relativno malo troši na socijalna davanja, odnosno pomoć: u proseku od 2005. do 2009, manje od dva odsto BDP-a.

Socijalno ugrožene kategorije stanovništva koje dokažu da su zidale za sopstvene potrebe najverovatnije će plaćati legalizaciju kuća do 100 kvadratnih metara 30 odsto, a možda čak i 50 procenata niže u odnosu na regularnu cenu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, saznaje „Politika”.

Veću sumu keširaće oni koji su gradili za tržište. Kolika će procentualna razlika biti između njih i povlašćenih, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja još nije odlučilo. Najviše novca, sigurno, moraće da pripreme graditelji koji su zidali posle isteka rokova za legalizaciju, odnosno od 2003. godine do 11. septembra ove godine. Oni će najverovatnije platiti više nego da su gradili po zakonu, pogotovo ako se ispostavi da su zidali za preprodaju.

Kako će bespravni zidari konačno biti rangirani, znaće se za dve nedelje kada Ministarstvo izda pravilnik o legalizaciji. Sav novac prikupljen na taj način ići će u budžet lokalnih samouprava, a njegova isključiva namena biće uređenje infrastrukture prvenstveno u naseljima iz kojih se prihod ubira.

Najmanja prosečna avgustovska plata isplaćena proizvođačima odevnih predmeta (12.691 dinar). – Najgore prošli žitelji Gadžinog Hana (14.720 dinara). – Novčanik prosečnog građanina Srbije bio mnogo otporniji na krizu nego ekonomija

Kada bi statističare pitali gde se u Srbiji isplati raditi sigurno bi odgovor bio – u banci i u Novom Beogradu, jer je u avgustu zaposlenima u finansijskom sektoru isplaćena prosečna zarada od 72.032 dinara. Dva puta više od republičkog proseka prošlog meseca isplaćeno je onima koji su uhleblje našli u duvanskoj industriji (68.290). Ništa gore nisu prošli ni zaposleni u takozvanim delatnostima na bazi učlanjenja (66.743), gde se, osim nevladinih organizacija, ubrajaju i profesionalna i strukovna udruženja, ali i komore.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna avgustovska plata iznosila je 31.338 dinara i realno je bila manja za 3,6 odsto nego julska.

Radnici koji su se prethodnog meseca našli u fabričkom krugu neke od tekstilnih industrija primili su dva i po puta manju platu od republičkog proseka. Tako je ubedljivo najniža zarada isplaćena proizvođačima odevnih predmeta i krzna (12.691) i tekstilnih prediva i tkanina (13.982).

• Košutnjak je pun manijaka. Jedni trče za ženama, a drugi bez razloga.
• Ima nepodmitljivih ljudi. To su oni od kojih ništa ne zavisi.
• Potrebni smo jedni drugima. Lakše je nama kad znamo da i vama nije dobro.
• Tucite decu sve dok vam ne priznaju zašto ste ih tukli.
• Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.
• U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.
• Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih.
• Bogati vide samo bogatije od sebe.
• Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugotrajno i neizvesno.

Ovde možete uraditi kratki

vezan za Zakon o radu.